*do nekog novog puta s Univerzitetom za treće doba*
KAD JA POĐOH PO TEŠNJARU…
Setni stihovi nad grobom Desanke Maksimović, u senci graba, gde je muzičar Vladimir Aracki ispevao još jedan, poslednji stih. Navikli da svakoj priči dodamo i naš korak, lagan, jer kako drugačije hodati po Brankovini, zavičajnom mestu porodice Nenadović, mestu gde je svoje detinjstvo provela čuvena pesnikinja.
Očuvana zadužbina Prote Mateje Nenadovića, prva državna škola sazidana 1836. godine, replika kuće Nenadovića, vajat Nenadovića, humke i Crkva Svetih Arhanđela – selo Brankovina ćuti kroz vekove tišinom koja podseća da mač i pero nekada pišu istu priču.
Članovi ove poznate porodice žrtvovali su se za oslobođenje Srbije, bili su vođe Prvog srpskog ustanka, pisci, duhovnici, prosvetitelji, ministri.
Aleksa Nenadović je, uz Iliju Birčanina, najpoznatija žrtva seče knezova 1804. godine, pa smo na putu po Valjevskoj nahiji posetili i Muselimov konak, iz čije su apsane jednog jutra odvedeni da budu posečeni na obali Kolubare.
Legende o gradu u Zapadnoj Srbiji pričaju o valjanoj zemlji i valjanim ljudima, koji su je obrađivali, dok šereti kažu da je ime otud što su se ljudi svaljali s okolnih brda.
Valjevo ima značajnu ulogu u svim pokretima za nacionalno oslobođenje, ali je značajan doprinos dao i srpskoj književnosti, nauci i umetnosti o čemu svedoče postavke u Narodnom muzeju „Valjevo“ i Modernoj galeriji, legatu Ljube Popovića.
Ko gleda očima duše još može da vidi kako se po tešnjarskoj čaršiji sakupljaju reči izgovorene u neprospavanim noćima provedenih po mehanama (a bilo ih je pre stotinak godina čak 50).
Puni utiska, dan smo završili uz obalu gde se Jablanica i Obnica spajaja i čine Kolubaru, preko puta Valjevske pivare, u restoranu Lovački dom.
A kako muzika prati one koji vole da pevaju, osim stare harmonike, tu negde se našla i klavijatura i svima poznati stihovi pesama „Dođi u pet do pet“, „Grkinja“, „Kad ja pođoh na Bembašu“, „Hej, momci“…
Neki putnici su želeli da baš na ovom mestu dočekamo petlove, ali smo s prvim mrakom otišli, tek da nas ne čuje zlo do neke nove pesme, do nekog novog puta…
