JOŠ JEDNA KARLOVAČKA PRIČA
Još jednu odu Sremskim Karlovcima započećemo rečima kustosa koji nas je vodio kroz Patrijaršijski dvor: “Dobrodošli u malo, ljubavno, predgrađe Beograda, u grad koji nije samo geografski, već i pesnički pojam”. I zaista, teško je reći da li je ovaj mali podunavski grad romantičniji dok pada kiša ili dok mu vinove loze obasjava sunce.
Za neke je poseban doživljaj bio poseta manastiru Krušedol baš na Lazarevu subotu, na dan koji je u narodu poznatu kao Vrbica. Nakon obilaska, svoje iskustvo preneo nam je i profesor ikonopisanja, Bojan Jurišić, koji je u manastiru po prvu put otkrio nov doživljaj ikonopisačke umetnosti. Zapravo, svako od putnika je na poseban način poneo sa sobom deo sunčane karlovačke subote.
Čak i oni koji su grad sa 16 crkava i 18 vekova vinske istorije već obilazili, imali su dosta toga da čuju od iskusnih vodiča u Kapeli mira, Sabornoj crkvi, Patrijaršiskom dvoru i Riznici Srpske pravoslavne crkve.
Po uzanim, strmim uličicama najradoznaliji su uspeli da pronađu zanimljive vinarije i probaju neka od najboljih sremačkih vina. Malo je poznato da je još u rimsko doba vinovu lozu u ove krajeve doneo imperator Marko Aurelije i da su vina ovog kraja služena na dvorovima najvećih evropskih prestonica. Za sladokusce i dalje su broj jedan čuveni Bermet i kolač kuglof, koji se u maloj, muzeičnoj prodavnici nedaleko od podruma Bajilo može kupiti sveže pripremljen.
Osim patrijaršijskog podruma, gde je bila organizovana degustaciju belog vina, merloa, bermeta i liturgijskog vina, putnici su mogli da kupe med i vino i u podrumu Žavanović, gde smo obišli Muzej pčelarstva.
Nakon svih poseta, sunčani dan neke je poveo do Dunava, da zaokruže svoja sećanja autentičnim mirisima i koloritnim rečnim pejzažom.
Veliki prijatelj Univerziteta za treće doba, Vladim Aracki, koji nas prati na putovanjima sa svojom starom harmonikom, dao je još jednom našem putovanju poseban ton, zvuk koji nas nosi dalje, do sledećeg zajedničkog iskustva…
