JOŠ JEDAN IZLET U GOLUBAC
Zato što su obnovljenu Golubačku tvrđavu želeli da vide mnogi polaznici i prijatelji Univerziteta za treće doba, krenuli smo opet u smeru zemlje zmajeva i vilenjaka. Na samoj granici sa Rumunijom, nalazi se jedna od šest tvrđava koje su smeštene uz Dunav – Golubačka tvrđava.
Možda nas je povoljna đerdapska klima zaštitila od kiša koje su padale svih ovih dana ili je to bila čista sreća, kako god – i ove nedelje su nas sunce i blag vetar ispratili na put.
Saznali smo još ponešto o istoriji Golubačkog grada, o Viteškom redu Zmaja, o vitezovima koji su učestvovali u oslobođenju Golubca, o sudbini grada koji je hiljadama godina izazov za putnike namernike, trgovce, ali i za ratnike i mirotvorce. Neki su prvi put videli stenu za koju je lepa Golubana bila vezana, a čije značenje “baba kaj” na srpskom znači “pokaj se”.
Put smo nastavili do manastira Tumane. Okružen starom bukovo- hrastovom šumom, podjednako je privlačan šetačima koji su posetili isposnicu Sv. Oca Zosima Čudotvorca, posvećenim vernicima koji su celivali mošti svetaca u manastirskoj crkvi, kao i onima koji vole da se uz domaću kafu, rakiju ili prirodni sok opuste u prirodnom okruženju svetilišta.
Poslednja stanica je bila na Srebrnom jezeru, gde smo ručali i do večernjih sati nastavili da prikupljamo inspiraciju…
Priču ćemo nastaviti 8. juna u Valjevu i Brankovini, baš tamo gde su mnoge priče već ispričane, u sunčanoj učionici seoske škole što još miriše na one jabuke i đački hleb, o kojima je pisala Desanka Maksimović…
